Heljda

Heljda

Heljda se gaji zbog plodova oraščića  koji se oljušteni u obliku kaše

Kaša se pravi kao nadjev u ćurkama, punjenoj paprici ili sarmi umjesto riže, prekrupljeni ili mljeveni kao brašno (sa 75% pšenice za hljeb,palentu, torte i druge kolače) upotrebljavaju za ljudsku hranu,a prekrupljeni otpaci ulaze u koncentrate za tov živine i svinja.

Najpoznatiji su rezanci i heljdini špageti od čistog brašna. Tečno, jako mjehurasto tijesto napravljeno iz ovog brašna je nezamjenljivo za pripremu kuhanog tjesta, dakle, kada jelo treba da upije veliku količinu masnoće.

 Najviše se troši tamno brašno zbog dijelova ljuske,koji nisu uklonjeni.Osim pšeničnog može se dodavati 60— 75% brašna drugih žita(ovas, pirinač, kukuruz za pahuljice) ili soje u proizvodnji čokolade.Najvrijedniji sastojak heljdinog brašna su proteini, (kojih ima 11— 15%.).

Varijaciona širina hemijskog sastava zrna je sljedeća: voda 10— 13%, bezazotne ekstraktivne materije 61,4—66,9% mast 1,9— 3,2%, celuloza (sirovo vlakno) 9,7— 19,9%, pepeo 1.6— 2,9%, proteini 11,0— 15,4%. 

Zbog odsutnosti glutena heljda je interesantna za dijetalna jela za bolesnike i u ishrani djece. Stalna i velika količina heljdinog brašna u ishrani prouzrokuje upalu kože (kod osoba koje su alergične na heljdin protein).