Metod gajenja biljaka u vodenim rastvorima ili internim supstratima naziva se hidroponika, za razliku od geoponike gajenje na zemljištu.
Gajenje biljaka na zemljištu je jednostavnije, ali iziskuje veliki utrošak rada i sredstava na stvaranju i održavanju njegove plodnosti i sanitarnog stanja. Preimućstvo hidroponike je u tome što se mogu automatski davati svi elementi ishrane u količini i odnosu koji su optimalni za rastenje i brzo formiranje produktivnih organa biljke. To omogućuje da se dobiju visoki prinosi i da se smanje troškovi rada na njezi biljaka,jer otpadaju radovi vezani za pripemu i održavanje zemljišta,unošenja đubriva i dr.
Hidroponika je naročito perspektivna tamo gdje nema kulturnog zemljišta i gde je otežano obnavljanje njegovih proizvodnih osobina.Treba naglasiti da gajenje biljaka bez zemlje iziskuje više troškova za specijalnu opremu i automatiku. Sem toga neophodni su kvalifikovani kadrovi, koji poznaju biologiju biljaka i koji su u stanju da kontrolišu rad automata, pripremanje,davanje i izbacivanje hranljivog rastvora. Radi onemogućavanja masovnog zaražavanja supstrata korjenovim infekcijama supstrat treba povremeno ispirati, sterilisati, udaljavati korjenove ostatke i nataložene soli. Biljke gajene na hidroponski način imaju potrebu za vještačkim uvođenjem CO2, čiji utrošak dostiže 20 g na 1 m3 zapremine staklenika.
Rentabilnost hidroponike može biti jednaka sa zemljišnom kulturom samo ako je prinos veći bar za 6 — 10% i ako se koriste jeftini plastični bazeni ili korita. Kao supstrat za hidroponsko gajenje biljaka koriste se razni organski i mineralni materijali: pijesak, granitni šljunak i tucanik, mineralna vuna i granule, perlit, sunđeraste gumene i polimerne plastične mase (biolaston, granulisani polietilen), porozni minerali (keramzit i vermikulit) i dr.Supstrat treba da služi kao podloga za korjen, da lako propušta vazduh i rastvor, da se dobro kvasi i da bude hemijski inertan. Često se koristi šljunak s prečnikom čestica 3 — 12 mm; njegova zapreminska težina je 1,6 a sposobnost zadržavanja vode 9% od zapremine. Nasipa se u sloju 25 cm. Ukoliko su čestice krupnije, sposobnost zadržavanja vode mu je manja. U šljunkovito-peščanom supstratu vodni režim je znatno stabilniji nego u krupnom šljunku ili tucaniku. Rok iskorištavanja praktično je neograničen.Keramzit i vermikulit imaju manju zapreminsku težinu,a veću sposobnost zadržavanja vode od šljunka, što omogućuje davanje hranljivog rastvora 2 — 3 puta rjeđe. Rok iskorištavanja 6 — 10 godina i više.Minerali supstrata služe mnogo puta bez smanjenja prinosa,ali prije sadnje svakog usjeva treba da se dezinfikuju potapanjem u 0,5 — l°/o-ni rastvor karbationa ili 5%-ni rastvor formalina.
Poslije 2 — 3 dana sprovodi se 4 — 5 kratkih ispiranja toplom vodom.Za ishranu biljaka spravljaju se specijalni hranijivi rastvori u kojima su neprekidno potopljeni korjeni biljaka ili se njima inertni supstrat stalno ili povremeno natapa. Postoje mnogobrojne recepture za spravljanje rastvora, ali nijedan nema izrazita preimućstva. Za razliku od zemljišta, inertni supstrati nemaju buferni sistem te je potrebna neprekidna kontrola i korekcija rastvora kako ne bi došlo do gladovanja ili trovanja biljaka. U novije vrijeme za kontrolu fizičkih osobina i hemijskog sastava rastvora uvode se kompjuteri.Sada se u svijetu koriste raznoliki sistemi hidroponske kulture povrća. Neki od njih već pripadaju historiji, a drugi su tek sada u razvoju.
Kultura na šljunku. Dosta jednostavan sistem koji se prije 20 godina počeo da širi u mnogim zemljama. Osim eksperimentalnih izgrađeni su i mnogi proizvodni objekti naročito u SAD i SSSR-u. Ovi objekti, sa supstratom od riječnog šljunka, koriste se i danas.Biljke se gaje u bazenima ispunjenim šljunkom ili drugim naprijed pomenutim hemijski inertnim materijalima.
Nema komentara:
Objavi komentar