U tropskim oblastima pamuk je višegodišnja biljka, a u umjerenom klimatskom pojasu jednogodišnja. Jednogodišnji pamuk ima slijedeće morfološke odlike:
Korjen
Pamuk ima dubok i dobro razvijen korjenov sistem. Glavni korjen je vretenast. On prodire u zemljište vrlo brzo tako da dostiže dubinu od 15 cm i ,više, kada se razviju kotiledoni. Na plodnom, dubokom i dovoljno vlažnom zemljištu dostiže dubinu od 1 do 1,5 m u momentu kada biljke izrastu 20— 25 cm, a 2— 3 m kada biljke potpuno izrastu. Iz njega izbijaju mnogobrojne bočne žile drugog, trećeg reda itd. Na taj način se formira mreža od žila i žilica. Na kojoj dubini će se formirati veći dio korjenove mase, zavisi od vlažnosti, plodnosti i propustljivosti zemljišta. Sovjetski naučnik Kanaš daje podatke da 44,1% od korjenove mase prodire do 20 cm, 23,3% od 20—40 cm, 21,3% od 40—60 cm, 9% od 60—80 cm, 1,5% od <80— 100 cm i 0,02% od 100—110 cm. Po širini, bočne žile se protežu od 50—70 cm, a kod odraslih biljaka od 1,5 do 2 m.
Stablo
Pamuk ima uspravno stablo, razgranato i visoko, u našim uslovima obično 50— 80 cm, a ponekad i do 1 m. ¡U početku ono je sočno, slabo i lomljivo, a kasnije očvrsne i postaje dosta žilavo. U pazuhu lista na glavnom stablu nalaze se od 1 do 3 pupoljaka. Na donjim listovima pupoljci su obično spavajući. Posle 20— 35 dana, počevši od 3— 5 lista, od pupoljaka razvijaju se grane. Na stablu se formiraju dvije vrste grana: neplodne (vegetativne, monopodijalne) i plodne (simopodijalne).
Prvo se razvijaju monopodijalne grane na donjem dijelu stabla i stoje pod oštrim uglom. Rastu pravolinijski i neograničeno, kao i stablo. Na sebi direktno ne nose plodne pupoljke ali mogu da se razgranaju i formiraju male sekundarne,plodne grane koje daju plodove
Nema komentara:
Objavi komentar